Pre godinu i po dana, rešio sam da iskoristim svoju ušteđevinu da uložim u nešto što je izgubilo prioritet u mom životu poslednjih godina: u sebe.

Trebala mi je i gornja i donja vilica, pa sam rešio da potražim zubare u Milanu. Jedan od njih je predložio 11 implantata za cenu koja je delovala fer i razumno, i zakazali smo proceduru u okviru par dana. Neću mnogo da vam pričam o samoj proceduri ali ću vam reći koji je finalni rezultat – katastrofa.

Znam da to možda zvuči kao da sam suviše dramatičan, ali nastavite da čitate dalje i znaćete na šta mislim.

Pre svega, 8 od 11 implantata je puklo u prvih godinu dana.

Dok sam pokušavao da shvatim kako je to uopšte uspelo da se desi, saznao sam da ono što sam platio nije ni blizu onoga što sam dobio. Implantati koje sam dobio bili su privremeni, napravljeni kao privremeno rešenje, dok ne stignu pravi. A meni su bili predstavljeni kao finalni. Dakle, nije bio problem u tome koliko su trajali – jer nije ni trebalo da izdrže dugo.

Prirodno, rešio sam da nađem neko rešenje. Otišao sam kod nekoliko različitih zubara u Milanu, koji su pokušali da pronađu neku soluciju, ali nisu bili uspešni. U tom trenutku, potrošio sam preko 40.000€ na svoje zube, Tada sam rešio da u Guglu ukucam “Best dental practices in the world low prices’’ i otkrio svet dentalnog turizma.

Kako pronaći pravu kliniku?

E, sad…
Ja nisam ekspert, ali vam pričam svoju priču, pa ću vam napisati kako je to bilo sa mnom. Nakon što sam shvatio da postoji mnogo zemalja koje se bave dentalnim turizmom, rešio sam da izaberem neku evropsku zemlju, pošto je to nešto što mi je poznato. Kad sam suzio izbor na Evropu, poslao sam poruku klinikama koje su se pojavile na search-u i tražio od njih ponude. Većina njih tražila je da im pošaljem skener vilice kako bi mi napravili što tačniju ponudu. Nakon što sam im poslao to, istražio sam detaljno njihove društvene mreže, sajt i pokušao da nađem ljude koji su ranije kod njih radili svoje zube.  

Nakon nekoliko dana, ponude su krenule da stižu. Stiglo je nekoliko ponuda za koje mi se činilo da su mnogo skupe, nekoliko koje su u sebi sadržale potencijal za skrivene dodatne naplate (ovo se dešava često – još jedna stvar koju sam morao da naučim na teži način) i uskoro se sve svelo na svega nekoliko ponuda.

Jedan od sajtova koji mi je poslao nekoliko ponuda je bio upravo Clinic Explore. Od tri klinike koje su preporučili, ja sam izabrao onu koja mi je delovala kao da najbolje može da zadovolji moje potrebe.
Sledeća stvar koja mi je pomogla da izaberem je činjenica da sam dobio poziv sa italijanskog broja i osoba sa druge strane mi se obratila na italijanskom. Pitali su me da li želim da razgovaram s hirurgom i da ga upoznam. U pitanju je Italijan koji radi u Srbiji (gde je ordinacija i locirana). Dok sam razgovarao sa njima, brzinski sam izguglao čovekovo ime i prezime i otkrio da je gostujući profesor na Univerzitetu, neko ko je redovno u Italiji gostovao na televiziji kao ekspert i kao neko ko je imao mnogo teških i komplikovanih slučajeva. Za mene je to bilo dovoljno. Ali čak i da nije, sama ordinacija je imala nekoliko partnerskih kancelarija i nekoliko ljudi voljnih da sa mnom porazgovara u slučaju da sam imao ikakvih sumnji.
Ali, s obzirom na to da nisam, mogli smo da se dogovorimo oko datuma i da sve dogovorimo – odmah.

Ono što smo dogovorili jeste da celu proceduru podelimo u dve faze.

Faza jedan je uključivala moj dolazak u Srbiju da popravimo svu štetu koja je prethodno bila načinjena. Da mi izvade privremene implantate i da naprave nove. To treba da bude kratko putovanje. 

Faza dva bi trebalo da traje malo duže – 10 dana. Same faze će biti sprovedene u razmaku od šest meseci.

Ponudili su mi plaćanje na dve rate, što mi je savršeno odgovaralo.

Kad smo sve dogovorili, dobio sam detaljan plan puta i procedure – bio sam spreman.

Kakav je proces?

Dolazak

Bio sam pomalo nervozan jer je trebalo da putujem negde gde nikad ranije nisam bio. Srbija deluje kao fina zemlja, ali ne poznajem nikoga ko je tamo bio. Ali vrlo brzo nakon što sam stigao sam shvatio da su sve moje brige bile neosnovane. Kako sam stigao na aerodrom u Beogradu, tako me je čekao vozač kog su poslali iz zubarske ordinacije. Ono što me je najviše oduševilo jeste činjenica da je i on pričao pomalo italijanski, pa smo ubrzo počeli da pričamo o ljudima iz Srbije i o glavnom gradu, dok me je vozio do zubarske ordinacije.

Kad sam stigao, upoznao sam hirurga i njegove ljude. Bio sam prijatno iznenađen kad sam video koliko su prijateljski nastrojeni jedni prema drugima. Neko bi pomislio da je u pitanju porodični biznis – toliko deluju blisko. Prošli smo kroz celu proceduru i cena je ostala 12.000€ kao što smo se i dogovorili. I ne samo to, ali i moj smeštaj u hotelu s četiri zvezdice su takođe platili oni! Nakon što smo se dogovorili da se malo odmorim nakon puta, medicinska sestra je sa mnom otšla do hotela (da li sam spomenuo da sam odseo za džabe?) i pomogla mi oko prijave. Pozdravili smo se i ona je obećala da će doći po mene u vreme koje smo dogovorili – iako je hotel udaljen svega oko 150m od ordinacije.

Procedura

Nijedna osoba ne voli da sređuje zube. Ne samo zato što je bolno, već u kombinaciji sa mojim svim prethodnim iskustvima…Bio sam mnogo skeptičan i sumnjičav i uopšte se nisam radovao svemu ovome. Dobio sam neke lekove i antibiotike koji bi trebalo da mi pomognu kad je u pitanju bol i naduvenost, ali ja sam svejedno bio skeptičan. Međutim, kad sam seo u stolicu, rekli su mi da će me sedirati jedan od najboljih anesteziologa u zemlji. I mogu vam reći…to iskustvo je promenilo sve! Bio sam svestan sve vreme, ali meni je delovalo kao da je sve trajalo 10 minuta. Bio sam smiren i ni pod kakvim stresom – što je samo po sebi neobično. 

Procedura je zapravo trajala dva do tri sata i kad je bila gotova, ponovo su me ispratili u hotel gde me je čekala kofa s ledom i ohlađeni peškiri. Sutradan sam otišao u ordinaciju da provere da li je sve u redu, a zahvaljujući lekovima koje sam dobio uopšte nisam bio natečen. Mogao sam normalno da funkcionišem i malo sam obišao Beograd pre nego što sam se vratio u Italiju.

Cela prva faza trajala je tri dana. Sad treba da dođe druga faza.

Šta sad?

Dve faze se rade tokom šest meseci. U tih šest meseci otišao sam na svoju rutinsku proveru u njihovoj partnerskoj ordinaciji u Padovi. Uradili su mi još jedan skenerski snimak koji je bio besplatan. Nisam video razlog da ne iskoristim tako nešto.

Prošlo je pet meseci od prve faze. Čujem se sa doktorima redovno. Druga faza će trajati osam dana i veći deo tog vremena biće mi slobodan, tako da sam već isplanirao nekoliko aktivnosti kad dođem u Srbiju. Doktori su mi i sami dali nekoliko predloga i dogovorili smo se da zajedno večeramo u jednom od poznatih restorana tradicionalne kuhinje u Beogradu. Za sad mi se čini kao da će faza dva da bude lagana! Radujem se što ću ponovo videti ljude s kojima sada rado komuniciram. Jedva čekam i da se malo bolje upoznam s kulturom i njihovom hranom – ali i jedva čekam da se smejem kao blesav kad budem imao ponovo svoj nov osmeh. 

Možda vam budem pisao ponovo kad budem bio gotov!