Od trenutka kad sam shvatio da mi treba prilično ozbiljan stomatološki tretman, znao sam da ne mogu da ga obavim u Italiji. Ne radi se o tome da italijanski zubari ne valjaju, već je jednostavno stvar u tome da je cena njihovog rada mnogo skuplja nego u nekim drugim državama. Ovo sam već znao jer znam mnogo ljudi koji su svoje zube sređivali u drugim (uglavnom) evropskim državama, i to po mnogo pristupačnijim cenama a istog kvaliteta kao u Italiji. I zato sam se odlučio da učinim isto. 

Guglajte!

Prva stvar koju sam uradio je istraživanje. Znao sam za dentalni turizam, da, ali sam isto tako bio upoznat i sa prevarama i potkradanjem stranaca, Ovo je bila prilično ozbiljna investicija, tako da sam odmah rešio da budem skeptičan i da budem strog – znao sam da će eksperti biti ti koji će moći da idu u korak s tim stvarima.

I to je upravo ono što sam uradio. Guglao sam i posetio nebrojeno mnogo sajtova. Nije prošlo mnogo vremena i uspeo sam da suzim izbor na sledeće zemlje: Albaniju, Moldaviju, Rumuniju, Hrvatsku i Srbiju.

Biranje ponude

Nakon što sam suzio izbor, želeo sam da testiram i vidim kakve ću ponude da dobijem. Bio sam strog i zahtevan prema svim klinikama koje su mi poslale ponude pošto mi je bilo važno da znam da sam izabrao pravu kliniku za sebe. Nekoliko klinika je komuniciralo sa mnom na italijanskom, što mi je pomoglo da još više suzim izbor. Ubrzo se izbor sveo na dve zemlje: Albaniju i Srbiju.

Da budem iskren, cena klinike koju mi je poslao Clinic Explore bila je skuplja od ponude koju su mi poslali iz Albanije. Razlika u ceni nije bila ni toliko mala. Nikad nisam bio stidljiv, pa se nisam libio ni da pitam zašto je razlika tolika. Nisam krio činjenicu da sam skeptičan. Uskoro sam dobio mejl od klinike iz Srbije, gde su mi u detalje opisali zašo su kod njih cene takve kakve jesu i šta je to što može da objasni zašto su u Albaniji cene niže. Rekli su mi da treba da budem oprezan i uvek tražim sertifikate ili skrivene doplate koje bi mogli da traže od mene kad stignem. Znao sam da se ovakve stvari dešavaju u svetu dentalnog turizma, tako da i nisam bio naročito iznenađen. Ono što me jeste iznenadilo jeste ponuda srpske klinike da se nađem sa njihovom koleginicom. I to u Sardiniji, dakle nisam morao nigde ni da putujem za to. Kako bih se uverio da sam doneo pravu odluku, rešio sam da se nađem s tom devojkom koja mi je pokazala radove klinike, ispričala mi sve o glavnom hirurgu (Italijanu po imenu Konte – i to vrlo poznatom u svetu stomatologije) – i to je zaista promenilo mnogo toga. Ne kažem da bi ovo vama značilo, ali meni jeste. 

Šta se nalazilo u ponudi koju sam izabrao? 

I pre nego što sam izabrao Clinic Explore, poslali su mi jedinstvenu ponudu, sa svime objašnjenim na mom snimku zuba. Doktori su bukvalno iscrtali svaki implantat i zapisali sve što preporučuju. Posao je trebalo da bude podeljen u dve faze. Prva faza je trebalo da traje tri dana, a ponuda je uključivala besplatan smeštaj za mene i moju ženu, i avionsku kartu za mene. U prvoj fazi je trebalo da dobijem dvanaest implantata, rekonstrukciju kosti i CAD/CAM sistem, koji je trebalo da drži do druge faze. Faza dva je opuštenije faza: trebalo bi da ostanem osam dana, ali je sam raspored bio manje vremenski zahtevan od prve faze – što se tiče zubarskog dela. Trebalo bi da dobijem 24 keramičke krunice. Ostajanje u hotelu je ponovo trebalo da bude besplatno i za mene i za moju ženu. Brzo smo se dogovorili oko leta i svega ostalog. Za manje od dve nedelje, bili smo na putu za Beograd. 

Kako je sve izgledalo?

Prva faza:

Stigli smo nakon sat i 45 minuta. Kako smo izašli u predvorje aerodroma, tako nas je sačekao vozač s imenom klinike. Ubrzo smo shvatili da priča malo italijanski i da on i ja delimo strast prema pecanju. Pričao nam je malo o Srbiji i glavnom gradu, Beogradu. Nakon što smo stigli u ordinaciju, konačno smo upoznali ljude s kojima smo pričali prethodnih nedelja. Brzinski su mi skenirali zube i onda nas je sestra ispratila do hotela. Trebalo je da odmaramo dok ne dođe vreme za operaciju.

A operacija je prošla super! Moje žena je bila tu sve vreme, i dok su me operisali ona je gledala Rai1. U Srbiji! Ono što je ostavilo najveći utisak na oboje je činjenica da sam ja bio miran (i sediran) – nisam osećao nikakav bol zahvaljujući tome i lekovima koje sam dobio pre, tokom i nakon operacije. Čak smo pitali i da nam objasne gde postoji pijaca u blizini kako bi moja žena mogla da skuva nešto što mi odgovara odmah nakon operacije. Impresioniralo nas je koliko je sve jeftino. Svideo nam se Beograd i ljudi u njemu u toj meri da smo pitali da li možemo da ostanemo duže. Klinika je rekla da to nije nikakav problem, te su nam rezervisali ostanak u hotelu na dvanaest umesto osam dana tokom druge faze. Nakon što smo otišli, jedva smo čekali da se vratimo za šest meseci.

Druga faza:

Tih šest meseci je prošlo brzo. Pričali smo redovno sa doktorima, sve do trenutka kad je trebalo da se vratimo u Beograd. Redovno sam im slao slike, a našao sam i jednu iz svoje mladosti – ovo je trebalo da im pomogne i da im smernice pri kreiranju krunica, baš onakvih kakve sam želeo. A želeo sam nešto što neće izmeniti strukturu mog lica.
Pitao sam kliniku da li bi mi dodali dodatni kofer za avion – znao sam da će smatrati to čudnim zahtevom, ali su o svakako učinili. Bez ikakvih pitanja. I bilo mi je drago što me nisu pitali šta će mi jer je istina ta da sam im kupio toliko slatkiša i sitnica da nije sve moglo da stane u standardni kofer! Čak sam kupio i štap za pecanje za vozača. Ne možete ni da zamislite koliko su bili iznenađeni i koliko im je bilo drago kad su sve to videli! Skoro onoliko koliko je nama bilo drago kad smo videli njih!

Kao što sam ranije napisao, druga faza treba da bude malo opuštenija od prve. Imali smo vremena da razgledamo, probamo srpsku tradicionalnu hranu, a gde god da smo otišli – ljudi su bili divni!
Kao deo druge faze, ponudili su mi da odem sa njima u posetu i vidim i lično kako pave krunice za mene. Mogao sam da biram veličinu krunice i čak i njihovu boju! Upoznao sam ljude koji su pravili moje buduće zube. I to je zaista ostavilo utisak na mene. Naravno, znao sam da ću dobiti seritifikate i kartone svega što mi je rađeno, ali videti ljude na delu je potpuno druga stvar!

Ubrzo nakon toga, imao sam osmeh kakav nisam imao od mladosti.

Šta nakon toga?

Prošlo je nekoliko meseci od tada. I moja žena i ja smo presrećni!

Čujemo se s doktorima, razmenjujemo razglednice i slike. Moja žena je odlučila da i ona sredi svoje zube, i uskoro ćemo se vratiti u Beograd ponovo (i to dva puta – zbog dve faze!). Oboje se tome iskreno radujemo.

Baš iz tog razloga, kad kažem dentalni turizam – ja mislim na Srbiju. A kad mislim na Srbiju, na pamet mi padaju gostoprimstvo, sjajna hrana i ljudi koje sam zaista počeo da smatram svojim prijateljima.